Posle izmena i dopuna FIDE Pravila šaha u Drezdenu

GORE NEGO ŠTO JE BILO

Koliko je Komisija za Pravila šaha kvalifikovana za ovakav posao

         Na FIDE Kongresu održanom u Drezdenu, novembra 2008.godine, za vreme Šahovske olimpijade, raspravljalo se i o Pravilima šaha(dalje: Pravila). Usvojene su neke izmene, a neke će tek biti usvojene na zasedanju Borda FIDE, početkom marta 2009.godine. Primena tako izmenjenih i dopunjenih Pravila će početi 01.jula 2009.g.

         Malo je neobično da o izmenama i dopunama Pravila raspravlja Bord, ali, eto može i tako. Kako je bilo uobičajeno da se Pravila menjaju na kongresu, to je, sigurno, bilo uputno da pitanja o kojima treba da odlučuje Bord budu raspravljena pre Kongresa, a da za vreme Kongresa Komisija za Pravila šaha (dalje: Komisija) ima prečišćen tekst predloga Pravila.

         Neke moje kolege su već komentarisale predložene izmene i dopune i njihove ocene uradjenog su približne naslovu ovog teksta. Takodje, u razgovorima sa kolegama se provlači ista nit : ništa spektakularno novog nema, a ono što je novo lošije je od prethodnog.

          Moj utisak je da Komisija, ili bar samo oni koji rukovode njenim radom, misle da na svakom kongresu mora nešto da se menja ! I, to je velika greška. Najbolja su ona Pravila, koja ne moraju često da se menjaju. Šah se igra vekovima, a mi menjamo Pravila svake četvrte godine. Možda Komisija čestim izmenama na taj način sebi daje posebnu važnost.

           Pre nego što dam svoje skromno mišljenje o Pravilima, moram reći nešto i o Komisiji, koja je radila na izmenama i dopunama. Komisija broji 23. (slovima: dvadesettri) člana i njen originalni naziv na engleskom je Rules and Tournament Regulations Committee, a na čelu je Guert Gijssen. Utvrdio sam da su članovi dva velemajstora: Nigel Short i Stefan Djurić, zatim IM John Donaldson, zatim dva CM (FIDE majstorski knadidat) Reuben Stewart i Christian Krause, te još dva imaju rejting nešto iznad 2000 poena i jedan član je na čekanju da izadje na rejting listi  (Aboghasem Najib).  Šef Komisije, Guert Gijssen, nema nikakvu igračku šahovsku titulu, niti bilo kakav rejting ! Nisam upoznat ko je sve od članova i koliko je članova Komisije prisustvovalo usvajanju Pravila, ali sam dao sebi slobodu da posumnjam u prisustvo članova sa medjunarodnom šahovskom titulom. Pod titulom podrazumevam FM (kojih nema u Komisiji), IM i GM, kako se to priznaje i na turnirima.

           Pitanje delegiranja, odnosno izbora članova ove Komisije zavredjuje posebnu priču, koju ostavljam za neku drugu priliku. Znam samo to da su neki postali članovi Komisije samo zato što su se u vreme Kongresa zatekli na licu mesta.

           Lično sam, pre otprilike godinu dana(mart,  2008.), putem e-maila dobio predlog izmena i dopuna, prvo od Guert Gijssen-a, a potom i od Reuben Stewart-a, sa molbom da te predloge razmotrim i , eventualno,  dam moje primedbe i sugestije. Sa zadovoljstvom sam to prihvatio, te im prosledio dva predloga. Jedan predlog se odnosio  na situaciju kada protivnik igrača, kome je pala zastavica može tražiti pobedu. Do sada je to mogao zahtevati i dobiti, ako je mogao da izvede mat, makar i uz najneveštiju kontraigru portivnika.  Moj predlog je bio da bi igrač mogao tražiti pobedu protiv igrača kome je pala zastavica samo pod uslovom da u tom trenutku ima  materijal za SAMOSTALNO matiranje (čl.5.2 , 6.10 i 7.4 b). Drugi predlog je bio da se ukinu (iliti izbace) odredbe o prekinutim partijama.

           Ovaj predlog je još uvek vidljiv na sajtu www.chessdiagonals.com  jer i sama Pravila još nisu definitivno usvojena. Čeka se zasedanje FIDE Borda u martu 2009.g. *

           Prvi predlog je detaljnije objašnjen u PRAKTIKUMU, pre četiri (!) godine. Još tada sam napisao da se, ukoliko bi se prihvatio moj predlog, „....ne bi dogadjalo da partiju dobije skakač protiv hrpe protivničkih figura, samo zato što medju tim figurama ima takodje jedan KONJ ili lovac ili
top !“

            Moj predlog se svodio na to da igrač može dobiti partiju protiv igrača, kome je pala zastavica, pod uslovom da i sam ima materijal za SAMOSTALNO matiranje. To bi dalje značilo da otpada ona čuvena formulacija o „najneveštijoj“ kontraigri. Takodje, dva skakača ne bi bio dovoljan materijal za samostalno matiranje. Podsećam da su ranija Pravila imala ovakvu odredbu. Da budem sasvim decidan, po mom predlogu : igrač bi mogao u takvoj situaciji zahtevati pobedu ako ima najmanje: dva lovca, lovca i skakača, topa, damu, ili da ima, bar, jednog pešaka !

            Ja nemam saznanja ko je sve prisustvovao kada se odlučivalo o izmenama i dopunama Pravila u Drezdenu, ali , iskreno rečeno, sumnjam da je bi prisutan neko od onih kojima je šah zanimanje (mislim na igrače). Prosto ne verujem da ova odredba o materijalu za samostalno matiranje ne bi naišla na podršku većine, da je uopšte bila prezentirana ?!?  Za protekle četiri godine od kako se primenjuje nesretna odredba o najneveštijoj kontraigri, svi ograči sa kojima sam razgovarao na tu temu su se složili da bi to bilo mnogo pravičnije i da treba predložiti takvu izmenu!!

           Šta se desio na Kongresu u Drezdenu, novembra 2008.godine ?

           Po pitanju mog prvog predloga u pomenutim odredbama izostavljen je termin najneveštije kontraigre ! I, naravno, time se nije ništa dobilo. Naprotiv. Sada je još gore ! Zašto, pitaćete se. Jednostavno, što je“najneveštija“ kontraigra bila opisni deo onoga što je sudije upućivalo na to da znaju kada mogu proglasiti pobedu po osnovu pada protivničke zastavice. Neće me začuditi ako sada neki sudija proglasi pobedu igrača, koji ima samo kralja protiv igrača sa hrpom figura i oborenom zastavicom !! Dakle, bila je to izmena, samo RADI izmene !

           Tako je bilo i sa mojim drugim predlogom: u Dodatku su  Prekinute partije umesto pod A sada pod C !! Alal im izmene. Ovome zaista nije potreban nikakav komentar. Dovoljno je zaviriti u FIDE regulativu i videti da niti jedan tempo ne predvidja mogućnost prekidanja partije. Zato je taj deo nepotreban.

           I, sve tako, što reče moj kolega Bogoljub Danković „ Sitnije, Cile, sitnije.....“ Ja ovom prilikom želim da se posebno osvrnem na još jednu izmenu, koja, po mom mišljenju, u potpunosti opravdava naslov ovog teksta. Radi se o reklamaciji remija po članu 9.2 i 9.3.. Umesto ranije obaveze zaustavljanja satova, sada je to samo mogućnost. Dakle, igrač ne MORA, ali MOŽE zaustaviti sat. Ista izmena je i u članu 10.2 Pravila. Zaustavljanje satova nije obligatorno, odnosno ne zaustavljanje  neće biti kažnjivo ( kažnjavalo se odbijanjem reklmacije). E, sada je pitanje: Šta to igrač reklamira, odnosnu koju poziciju reklamira, ako nije zaustavio sat ? Znači li to da i kada se ista pozicija treći put pojavi, može da se igra dalje, sve dok sudija ne pristigne od nekog drugog stola, gde je reklamacija započela pre ove ?!? Ili, kada igrač reklamira remi po čl.10.2. a igrač nije zaustavio sat, pa onda pre nego što sudija dodje da odluči o reklamaciji, reklamator izgubi celu figuru ! Eto, zbog takvih mogućnosti (a, moglo bi se nabrojiti još mnogo sličnih situacija) smatram neophodnim da sat bude zaustavljen. I, mislim da je to veliki propust . Pozicija koju neki od igrača reklamira po bilo kom osnovu bi morala biti fiksirana !

          To je jedan proces koji po svim uzusima života mora biti precizno regulisan i formalan, da bi mogao biti i efikasan. Sada će i Bord odlučivati kako će počinjati partija, iako sam početak nije nikada bio incidentan. Ako igrač kasni više od sata gubio je partiju. Rukovanje se podrazumevalo, bez obzira da li neki od igrača kasni na partiju. Ali, postupak reklamacije je morao biti precizan i preciziran.  Naime, po izmenjenim Pravilima, će biti dovikivanja igrača sa sudijom, pogotovu u situacijama kada se veći broj igrača nadje u situaciji da može, odnosno da ima pravo, na reklamaciju. Nadalje, ukoliko igrač ne zaustavi sat, sudija neće imati uvida kada je igrač započeo reklamaciju, odnosno kada je počeo da dovikuje sudiju !

           Nazdravlje predlagačima za izmene gde će broj sudija da utiče na to koja pravila će biti primenjena. Naime, odredjeno je da će se pravila za ubrzani šah primenjivati u slučajevima gde nema adekvatan broj sudija (adekvatno je :jedan sudija najviše za TRI partije). Za brzopotezni šah je adekvatan broj sudija: jedan sudija za jednu partiju ! Ako nije tako, onda se primenjuju pravila za ubrzani šah, osim gde su ona zamenjena pravilima za brzopotezni šah.

            Kako bi izgledalo ako bi na fudbalskoj utakmici, ukoliko, naprimer, nedostaje jedan linijski sudija (autsudija), bila primenjena pravila za mali fudbal ?? Koji bi to cirkus bio ?!

            A, kako je našim organizatorima i jedan sudija suvišan, to možemo zamisliti kada će na turnirima za ubrzani ili brzopotezni šah biti ADEKVATAN broj sudija.  Ili, kada će na nekom brzopoteznom kadetskom (državnom, evropskom ili svetskom) prvenstvu biti primenjena Pravila šaha( misli se na redovna ili standardna). Priča o adekvatnom broju sudija mi deluje šaljivo, pa bih u tom duhu i ja predložio : uz sudiju pored stola treba da bude i merilac vremena, koji će sirenom oglašavati završetak partije !!

            Da Komisija nije bila na nivou svedoči i činjenica što sama nije mogla da reši dileme iz čl.6.7. Pravila vezanih za početak partije, pa je to prepušteno BORDU.                  

           Da završim: pravila svakog sporta, pa i šaha, MORAJU biti PRAVIČNA, PRAVEDNA  i EFIKASNA. Nakon izmena u Drezdenu, ona su to manje, nego što su bila. Nama ostaje da čekamo sledeći Kongres !

*Tekst je pisan pre održavanja Sednice Borda

 

                                                                                    Mihajlo  Savić