Na ovoj strani se nalaze dva odgovora na zanimljiva
pitanja koja je postavio naš poznati internacionalni
majstor, Jovan Petronić.

Pitanje za clanove SAH-MAT liste:

Pravila FIDE (prevedena, ili slicno tumacena na oko jos pedesetak sajtova koje sam posetio) sa http://www.fide.com/official/handbook.asp?level=EE101 definisu rokadu na sledeci nacin:

"`castling`. This is a move of the king and either rook of the same colour on the same rank, counting as a single move of the king and executed as follows: the king is transferred from its original square two squares towards the rook, then that rook is transferred to the square the king has just crossed."

           Ovakva (pogresna) definicija dozvoljava, recimo belom, kada vrsi malu rokadu, da usmeri putanju Kralja preko e1 na - f2(!!) i zatim na g1! Dakle, ako je polje f1 tuceno protivnickom figurom, a polje f2 slobodno, Kralj bi ipak mogao izvrsiti rokadu!
          Cini mi se da se ova greska provlaci decenijama, a otkrivena je tek nedavno, pre par dana, u toku mog rada sa jednim talentovanim omladincem, koji se "pobunio" zasto ne moze da rokira u slicnoj poziciji kao u primeru gore, pozivajuci se na Pravila saha! Nikada nisam cuo ni procitao ovakvu primedbu, vezanu za rokadu, koja me je veoma zainteresovala.
          Takodje, u tom slucaju bi svi objavljeni dijagrami (bar oni koje sam ja video) koji vizuelno objasnjavaju rokadu bili pogresni, jer ne prikazuju putanju kojom Kralj, prilikom rokade MORA da se krece. Slicno vazi i za veliku rokadu.
         Autori Pravila FIDE ostavljaju (u uvodu teksta) otvorenu mogucnost sudijama da donesu posebne odluke, za slucajeve neregulisane Pravilima, ali mislim da to ne moze da se odnosi na ovaj slucaj.
        Takodje me dodatno zbunjuju tumacenja da je skakac jedina figura u sahu koja moze da "preskace" druge figure!? U pravilima rokade, Top preskace svog Kralja!?
      Da li se vase misljenje i tumacenje Pravila razlikuje?

Eto malo zabave.

Pozdrav,

Kralj, ipak, ne može preko f2 !!

           Moj dragi prijatelj, Jovan Petronic, je poslao jedno vrlo zanimljivo pitanje, poručivši nama, sudijama, da se malo zabavimo. Medjutim, iako pitanje nije za zabavu, mnogo mu hvala. Naime, i u situacijama, koje izgledaju toliko jasne i prirodne, ipak nije sve tako jednostavno, što na nedvosmislen način i ovo potvrdjuje.

         Evo situacije, koju sam ja, prema formulisanom pitanju napravio:

Tačnost naslova vidim u sledećem: kralj se može kretati na dva različita načina i to:

1. pomeranjem do susednog polja, koje nije napadnuto sa jednom ili više protivničkih figura, ili
2. rokadom

 Nas sada zanima ovo drugo kretanje- ROKADA. 

 Prevedeni tekst, prema mojoj knjizi Praktikum, koji je izašao pred kraj prošle godine, a koji takodje ima i navedeni tekst na engleskom jeziku, glasi :

    Rokada je potez kralja i jednog od topova iste boje na(u) istom redu, koji se računa kao jedan potez kralja, a izvodi se na sledeći način: kralj se premešta sa svog početnog polja za dva polja prema topu, nakon čega se top prenese na polje koje je kralj upravo prešao (podvukao autor).

      Ako bi kralj išao putem e1-f2-g1, to bi značilo da i top MORA istim putem tj. h1-g1-f2-f1. A, top 1. ne može tako da se kreće, i 2. kralj uopšte nije prešao polje f1 pa, top NE BI SMEO ni da dodje na to polje !! Kralj je zaobišao polje f1, a to nije isto što i prešao! Moglo bi se ovde još teoretisati, ali smatram da je i ovo sasvim dovoljno.

       Prema tome, smatramo da su, bar u ovom delu, Pravila šaha OK. Istina, ima u njima drugih nelogičnosti, koje sam ponegde i akcentirao u Praktikumu, ali to je tema za neku drugu priliku.

       Što se tiče drugog pitanja da top u rokadi preskače svoga kralja, takav navod stoji. Medjutim, rokada je i kao potez izuzetak, pa je i taj preskok topa preko kralja izuzetak, dok je kretanje skakača preko drugih figura normalna pojava !

        Drago mi je ako sam makar i delomično svojim prilogom razjasnio sporno pitanje, koje je u svakom slučaju zanimljivo i moglo bi se još mnogo šire obrazlagati.

         Pozdrav za sve članove SML , a posebno za gosp.Petronića.

                                                                                Mihajlo Savić     

 Medjunarodni majstor JOVAN PETRONIC pise:

PRAVILA SAHA
 

Hvala (!) g-dinu Savicu na detaljnom odgovoru i komentaru, daleko boljim od odgovora koji sam dobio od vrhunskog eksperta iz FIDE. Dobro cu ga prouciti, jer bi "voleo" da ipak postoji mogucnost za dve vrste rokade u sahu.
Smatram da su sadasnja oficijelna Pravila Saha u najblazu ruku neprecizna i krajnje nepotpuna, ostavljajuci u nedoumici mnoge. Svih pedesetak sajtova koje sam u medjuvremenu posetio, imaju svoje posebno tumacenje Pravila, cime dodatno neretko unose zabune, umesto da se pozivaju iskljucivo na vazeca Pravila FIDE, koja bi vremenom postala "perfektna". Srbija i Crna Gora ima svog predstavnika u Komisiji FIDE za Pravila Saha, koji moze da izvrsi uticaj, ukoliko se smatra potrebnim, na bilo koju temu vezanu za Pravila igre.
Na slicnu temu me zanima sledece:
Za skakaca je uobicajeno da se kaze da preskace preko figura. Medjutim, u pravilima FIDE, nigde ne stoji da skakac (Knight) ima tu osobinu! Nigde, u engleskom tekstu, ne postoji ni rec "jump". Stavise, skok skakaca (koji se u raznim zemljama razlicito i naziva, ali svuda skace!) je izuzetno retka pojava u prakticnom sahu (osim ako su figure prevelike), igraci pomeraju skakaca mnogo cesce "klizajucim manevrom". Ko je i kada dodelio nebesku skakacku osobinu Skakacu, koji - ne skace, odnosno skace isto toliko koliko i sve ostale figure, i ponekad se provlaci izmedju svojih i protivnickih figura? 

Skakač je na srpskom- konj

Skakač je i  čovek koji skače uvis ili udalj, a mi smo u šahu prihvatili uobičajeni termin kojim je označena figura u obliku konja (konjske glave)

              Nisam imao nameru da se upuštam u komentarisanje i ovog pitanja koje je postavio gosp. Petronić, ali se on u svom tekstu dotakao i jedne teme, koja i mene muči. Naime, reč je upravo o nepreciznostima i nekim nelogičnostima u Pravilima šaha. U Praktikumu sam neke ovlaš doticao, ali sam jednu  posebno apostrofirao, a to je u delu koji govori da je partija izgubljena za igrača kome je pala zastavica, ako postoji mogućnost da on bude matiran, makar i uz najneveštiju kontraigru (drugim rečima da napravi samomat !). Moj predlog je da se to ublaži tako što bi protivnik morao imati dovoljno materijala za samostalno matiranje (što znači da dva skakača ne bi bila dovoljna za dobitak !). Takav predlog sam posebno obrazložio i ilustrovao jednim primerom iz sopstvene prakse, uz opasku da bi svaki igrač mogao da navede mnoštvo sličnih situacija. A, sada je dovoljno da  i laka figura dobije protiv pešaka ili čak lovac protiv lovca druge boje (ne može dobiti protiv istobojnog lovaca!). Prosto je neverovatno da su Pravila igre šaha tako nesavršena, a šah se tako dugo igra na ovoj planeti. I, što je još gore- uveden je manir da se menjaju svake četvrte godine. A, Amerikanci nemaju potrebe da menjaju svoj Ustav, star nekoliko vekova !! Zar medju šahistima zaista nema stručnjaka, koji bi mogli uobličiti pravila igre, tako da ona, kako lepo reče gosp.Petronić, budu perfektna.

              Istina je da i SCG ima svog predstavnika u Komisiji za pravila igre, ali se čovek bavi sasvim drugim poslom. Ali, to je problem Saveza koga će i u koji organ FIDE delegirati.

              No, vratimo se našem skakaču, koji nas i u partiji zna namučiti, a evo muči nas i u teoriji o pravilima igre. Potpuno se slažem sa gosp.Petronićem da nigde nije rečeno da skakač preskače. Medjutim, iz dijagrama na kome je prikazano i teksta kojim je objašnjeno kretanje skakača, vidljivo je da on preskače. To što je kod raznih naroda, na različitim jezicima, različito objašnjeno i rastumačeno njegovo kretanje je svakako rezultat bogatstva ili siromaštva jezičkog izražavanja. Takodje, i za skakača je rečeno da se on « može kretati do jednog od polja najbližih onom na kojem stoji, ali ne na istom redu, liniji ili dijagonali». U navodnicima je deo mog prevoda engleskog teksta, objavljen u Praktikumu. Pošto Pravila pominju redove, linije i dijagonale, to samo znači da se figure mogu kretati po istim, ali ne i izmedju istih ! Kako je engleski tekst autentični tekst, to sam taj deo, na srpski, tako i preveo. Da li je to i najbolji prevod, drugo je pitanje i tu bi lingvisti mogli dati poslednju reč.

               Pošto i skakač, kao i sve druge figure se kreće po nekim poljima, da li po redu, liniji ili dijagonali,  svejedno, to znači da se skakač ne može «provlačiti» izmedju figura, nego ju upravo mora preskočiti (vidljivo na dijagramu). Prosto rečeno, nema provlačenja, jer Pravila uvek govore o kretanju po redu, liniji ili dijagonali. Kada bi srpski tekst bio autentičan i kada bi trebalo objasniti kretanje skakača, mi bi to rešili vrlo prosto, onako ili bar slično, kako je mene učio šahu moj brat : skakač ide dva polja pravo i skreće na prvo desno ili levo. Pri tome pravi ćirilično slovo «G»!  E, ali avaj- Englez nezna ćirilicu i pitanje je koliko bi duh njegovog jezika razumeo ono što mu Srbin kaže !?

               Dalje, postoji, mi pravnici kažemo, «negativna definicija» u članu 3.5 Pravila, koja kaže koje se figure ne mogu kretati preko figure koja im stoji na putu (to je , valjda, to skakanje, odnosno preskakanje). U tom članu nije pomenut skakač, što dalje znači da on može da ide preko figure(a), odnosno da – preskače !

               I, na kraju hvala gosp.Petroniću na pohvali, a ja moram da kažem da bi, s obzirom na njegovo znanje o šahu, i titulama, koje ima, te izvanredno znanje engleskog jezika, bilo veoma dobro da Savez upravo njega predloži, odnosno imenuje u Komisiju za pravila igre, mada znam da je on već, ne član, nego, šef jedne FIDE Komisije.    

                                                                                   Mihajlo  Savić