Još o šahovskim pravilima

    Nedavno objavljeni tekstovi šahista i sudija ukazuju na jednu vrlo složenu problematiku vezanu za šah i šahovska pravila koja su sada na snazi.

    Potpuno se slažem da su sudije u šahu izmenama Pravila šaha na dva FIDE kongresa održanim za vreme Olimpijada dobile vrlo široka ovlašćenja. Ali, izmene nisu samo u tom domenu, nego recimo i u domenu tempa igre. Po meni, čini se da jedno sa drugim ima veze : nema više prekida partija, sprečena je mogućnost da se remi pozicije igraju do iznurivanja protivnika da bi učinio grešku ili da mu padne zastavica time što igrač pod odredjenim uslovima može tražiti od sudije da proglasi remi.

     Nemam nameru da tvrdim da su sadašnja Pravila idealna. Naprotiv, još u prvom komentaru istih, pre pet godina, sam dao kritički osvrt i svako novo izdanje je u tom pogledu išlo sve dalje. Sada je sudija- sudija, a prema ranijim pravilima kada je samo upisivao rezultate i pravio tabele bio je običan administrator !! No, kako je ovo vreme dinamike i u šahu je skraćivanjem seanse za partiju i igranjem partija bez prekida  napravljena dinamika, kojom bi ovaj sport (mada je kažem da je to umetnost sa sportskim elementima !!) bio privlačniji i atraktivniji za sponzore. A, bez sponzora nema ni turnira, ni svega ostalog bez čega šahovski profesionalci ne mogu. Dakle, pitanje je kako pomiriti neke oprečne situacije, a da svi budu zadovoljni. Da li su sadašnja pravila primerena situaciji, pitanja su za široku diskusiju i da opet rezultat bude negde izmedju.

      Što se tiče sudijske procene o tome koja pozicija je remi, odnosno koja se pozicija ne može dobiti normalnim sredstvima, je pitanje koje stalno i iznova izaziva polemike. Možda će mo u skorijoj budućnosti biti u prilici da nakon sudijske odluke, nezadovoljni akter bude u mogućnosti da traži da poziciju oceni neki moćni Fritz, uz odredjene konsekvence, ukoliko prigovor ne bude opravdan. Primera radi, danas u tenisu igrač koji sumnja da sudija nije pravilno ocenio da li je ili nije loptica pala u teren, može tražiti tzv. change. To je provera pomoću TV snimka, ali ako igračeva tvrdnja ne bude potvrdjena slede odredjene posledice.

      Pitanje mobilnih telefona je svakako priča za sebe. Bio sam u neposrednoj blizini kada je izrečena istorijska kontumacija zbog zvonjave i to nikome drugom do tadašnjem svetskom prvaku, Ruslanu Ponomarjovu. Tada je ta odredba bila samo u Pravilniku Evropskog prvenstva, a kasnije je inkorporirana u Pravila igre. Da li je to ispravno ili nije mogle bi se napisati knjige. No, smatram da se Pravila moraju poštovati sve dok ne budu (i ako budu) promenjena. Nikako nije dobro što Slovenci (ako je ta informacija tačna) primenjuju novčanu kaznu u slučaju oglašavanja mobilnog telefona. Oni krše Pravila FIDE na šta nemaju nikakvo pravo. Bolji je i loš zakon nego nikakav, a ako svako primenjuje svoja pravila, znači da nemamo nikakakv zakon.

      Šahisti jesu zaboravni, ali ne shvatam da ako sudija (moje kolege i ja to redovno činimo) pre početka kola upozori na obavezu isključenja mobilnih telefona i nakon svega desetak minuta kod nekog igrača počne zvonjava. Šta je, onda, to ?! Neozbiljnost, glupost ili nešto treće.

       Novost je što se u salama za igru mogu postaviti uredjaji za ometanje telefonskog signala i to je možda jedini pravi lek. Ali, svi organizatori nemaju takav uredjaj. Da li će to biti obaveza u budućnosti, ostaje da se vidi.    

       Mislim da su šahisti nenavikli na novine i da tu postoji neki otpor svemu što je novo. I sada se čuju razne vrste diskusija na uvodjenje digitalnih satova i bonifikacije za svaki potez. Nekima ovo odgovara, a nekima ne. Zato smo imali i svetskog prvaka po klasičnom tempu (Kramnik) i onog drugog, gde su se prvaci smenjivali kao na filmskoj traci, pa im čak ni imena svime neznamo (ko se seća još Khalifmana i sl.). Vreme će dati za pravo onima koji nisu ušančeni u rovove i  opiru se svemu što je novo. Kao što se zemlja kreće, tako se i sve na zemlji kreće, odnosno drugim rečima menja. Brže ili sporije, nije bitno. Bitno je da se ide napred.

     Takodje, mnogi šahisti ne mogu da se naviknu na FIDE pravila koja važe za brzopotezni šah. Verovatno je to recidiv iz vremena važenja Jugoslovenskih pravila za brzopotezni šah. Nikako ne prihvataju da u brzopoteznom šahu nema reklamacija, iako su odredbe decidne (čl. C2 «...Članovi 10.2 i B6 se ne primenjuju.) Ne shvataju da su standardni i brzopotezni šah dve različite discipline. U Praktikumu sam to uporedio sa atletikom: tračanje na 100 metara (brzopotezni šah), srednje pruge (rapid) i  maraton (standardni) !  Za svaki važe nešto drugačija pravila i to se mora prihvatiti. Ako neko stvori jednaku poziciju uz znatno manji utrošak vremena, to samo znači da je bolji «cugeraš» i da treba da dobije partiju. Makar, i na pad zastavice !! Zato neki šahisti (veoma jaki i poznati) uopšte ne igraju brzopotezni šah. Shvatili su da to nije njihova disciplina. Ne možete tražiti od Olivere Jevtić da bude isto tako uspešna u trkama na 100 i 200 metara, kao što je, recimo, u maratonu !! Ona se zato i ne takmiči u toj disciplini.

      Stiče se utisak da šahisti, bar jedan dobar deo njih, ne žele da se upoznaju sa sada važećim pravilima. Zbog toga se, ne retko, i upravo zbog toga, stvaraju incidentne situacije. Dogadja se da šahisata (čak i sa vrlo visokim rejtingom) za vreme partije, kada već bude u oskudici sa vremenom, dovikne : «Sudija, kad' mogu reklamirati remi ?» Neki čak ne znaju koja su pravila važeća pa glorifikuju Novi šahovski priručnik, koji su napisali Božidar Kažić i Dragutin Djaja, još daleke 1981.godine. Istina je da je taj Priručnik u vreme važenja bio izvanredna literatura, ali od tada je proteklo više od četvrt veka. Sada nam može služiti samo kao istorijska gradja za proučavanje pravila šaha, a nikako kao pozitivni propisi na osnovu kojih će mo presudjivati na turnirima, koji se sada igraju !

                                                                                                                Mihajlo Savić