<<< J'adoube

Još o članu 10. Pravila šaha FIDE

       Nije jasno šta se dešava u glavama aktera(mislim i na igrače i na sudiju-e) kada udju u vremensku oskudicu iliti cajtnot, ali ostaje činjenica da ni posle više godina primene, rekao bih, već famoznog člana 10.2 Pravila šaha FIDE, dolazi do incidentnih situacija.

       Ovde će mo pomenuti samo one slučajeve koji su već dobili i širi publicitet, a neke od tih situacija su bile i posebne novinske, pa i stručne teme šahovskih novina i časopisa kao : slučaj Timoscenko na turniru u Obrenovcu 2002.godine, slučaj Miljkovića na turniru «Ada-Knjaz Miloš 2004», pa Druga liga-Grupa Beograd(partija izmedju gm.Simića i gm.Dražića) itd.Ove situacije su samo povod da se ponovno osvrnemo na najvažnije momente i još jednom ukažemo, u prvom redu, igračima šta da čine kada dodju u situaciju da se pozovu na ovaj, sada već, famozni, član Pravila šaha

        Prosto je neverovatno da i sudijue zaziru kada se približava cajtnot. Nije redak slučaj da na većim turnirima gde ima i veći broj sudija, neki od njih se «izgube» u vreme kada počinju cajtnoti i nigde ih ne možete pronaći dok se «bura» na šahovskim tablama ne smiri. Što se tiče igrača oni su strahovito uporni da ne čitaju Pravila šaha, iako zbog nepoznavanja istih gube polovine, a ponekad i cele poene. Uz to se prave da sve znaju i čak pokušavaju da posle neke incidentne situacije «propituju» sudije iz ove oblasti.

         Istina je da se i sudije(često i one sa najvišom titulom) ponekad ne snadju najbolje u kritičnoj situaciji i na taj način svojim činjenjem, a često i nečinjenjem doprinesu da dodje do nemilih scena.

         Kao što fudbaler mora znati šta je ofsajd pozicija ili košarkaš šta su «tri sekunde», odbojkaš kako se izvodi napad iz zone odbrane, šahista MORA ZNATI kako i kada može reklamirati remi(najčešće je to po čl.10.2 , ali može i po čl.9.2 i 9.3 Pravila šaha FIDE).

         Još u prvom izdanju knjige Komentar Pravila šaha(doživela je drugo prošireno i dopunjeno izdanje, kao i izdanje na engleskom jeziku) sam napisao da je osnovni uslov za bilo kakvo obraćanje sudiji da igrač ZAUSTAVI sat. Ako to ne učini, sudije, sasvim ispravno, ne prihvataju takvu reklamaciju. Medjutim, pogreše utoliko što takvom igraču ne izreknu opomenu zbog remećenja reda.  Dešava se često da igrač u cajtnotu jednostavno se glasno obrati sudiji sa pitanjem kada može reklamirati remi.Još češće igrač samo vapi:» Sudija, remi. Sudija, remi», ali ne zaustavlja sat. Naravno, sudija ne treba i ne sme u toku partije davati bilo kakva uputstva jednom igraču u vezi sa partijom ili uopšte sa bilo čim. Razgovori ostaju za posle završetka seanse !

           No, pre nastavka priče o ovom članu da se podsetimo i kako on zvanično glasi. Dakle,.......

Član 10: Ubrzani završetak

10.1. Ubrzani završetak (quickplay finish) je poslednja faza partije, u kojoj svi preostali potezi moraju biti povučeni u ograničenom vremenu.

10.2. Ako igrač koji je na potezu ima manje od dva minuta na svom satu, on može reklamirati remi pre nego mu padne zastavica . On će zaustaviti satove i pozvati sudiju.
- Ako se sudija uveri da protivnik ne pokušava dobiti partiju normalnim sredstvima, ili da nije moguće dobiti partiju normalnim sredstvima, proglasiće  remi. U suprotnom,on  će odložiti odluku ili odbiti reklamaciju.
-Ako sudija odloži odluku, protivniku se može dodati dva minuta vremena za razmišljanje, a partija će se, ako je to moguće, nastaviti u prisutnosti sudije. Sudija će proglasiti konačan rezultat nakon pada zastavice.
-Ako sudija odbije zahtev, protivnik će dobiti dva dodatna minuta vremena za razmišljanje.
-Odluka sudije je konačna u odnosu na 10.2 a, b, c.

10.3. Ako su obe zastavice pale ,a nije moguće utvrditi koja je prva pala, partija je remi.

             Ovo je jedno od najosporovanijih pravila šahovske igre, koje šahovskim sudijama daju velika ovlašćenja.Čak tolika, da sudija odluči o rezultatu, što je do skora bilo nezamislivo u šahovskoj igri.Sada je ovaj član FIDE Pravila igre otišao toliko daleko da na odluku sudije donešenu po ovom članu nema prava žalbe !

            U stavu 1.ovog člana se definiše pojam ubrzanog zvaršetka,tako što se kaže da je to poslednja faza partije,kada svi preostali potezi moraju biti odigrani u ograničenom vremenu.
            To je najčešće 30.minuta ili 1.sat, u zavisnosti da li je tempo 6 ili sedam sati za partiju.Za rejtingovanje se može primeniti i tempo od četiri sata za partiju, odnosno dva sata po igraču za sve poteze.U tom slučaju se odredbe ovog člana primenjuju i na ovakav tempo igre.

            Stav 2.nije najbolje formulisan.Na prvi pogled se čini da se može u svakoj situaciji reklamirati remi, što nije tačno.

            Uvodni deo st.2.člana 10. govori kada igrač može zahtevati remi od sudije.To je period kada igraču ostane manje od dva minuta, a postupak traženja je strogo formalan.Igrač koji ima nameru  da traži remi to čini na taj način što zaustavlja oba sata(svoj i protivnikov) i poziva sudiju.

            Jasno je da tom prilikom mora navesti po kom osnovu zahteva remi, mada iz stilizacije to nije vidljivo.Ovde se govori samo u koje vreme igrač može zahtevati remi, ali ne i u kojoj poziciji.

            Smatramo da bi bolja formulacija bila da je odmah rečeno da igrač može zahtevati remi kada mu je preostalo manje od dva minuta vremena u poziciji koja se ne može dobiti normalnim sredstvima, a protivnik ne ulaže napor da partiju dobije normalnim sredstvima.Time bi bila navedena tri uslova od čega bi dva bila dovoljna za proglašenje remija.Dakle, osnovni uslov je da je igraču ostalo ispod dva minuta vremena.Drugi uslov bi bio jedan od dva:pozicija koja se inače ne može dobiti(teoretski remi i sl.,) ili pozicija u kojoj protivnik igra na pad zastavice, odnosno ne trudi se da partiju dobije normalnim putem.

            U ovoj drugoj situaciji sudije moraju biti izuzetno obazrive i najbolje je odložiti odluku.Situacija je lakša kada je na tabli reduciran materijal.Tada se lakše utvrdjuje da li protivnik igra na cajtnot .Pri tabli punoj figura vrlo je teško reći kada protivnik igra na pad zastavice.Mada to nigde ne piše, smatram da ovo treba izuzetno restriktivno tumačiti.Po osnovu ne ulaganja napora za dobitkom normalnim sredstvima može se posmatrati pozicija koja i inače naginje remiju.To bi, po mom sudu,trebalo da budu pozicije sa prilično reduciranim materijalom, polublokirane pozicije i sl.U slučaju da je remi izvestan, sudija odmah proglašava remi.

            Sa druge strane, savet igraču koji reklamira remi :ako je postigao objektivnu remi poziciju, onda treba jednostavno da prestane da vuče poteze i dopusti pad zastavice !! Ako je procena pozicije bila dobra, sudija će sasvim sigurno proglasiti remi !

             Mnogi igrači pogreše kada sudija odloži odluku i počnu velikom brzinom vući poteze, pri tome načine grešku i izgube partiju, koju inače ne bi izgubili. Ovaj slučaj se upravo dogodio na turniru »Ada-Knjaz Miloš 2004«. Naravno, ima još mnogo sličnih slučajeva, ali je ovaj drastičan, jer je igrač posle toga »zaradio« isključenje sa turnira.

             Alineja b)kaže da u slučaju odlaganja odluke,protivnik može dobiti dva dodatna minuta, a da sudija proglašava konačan rezultat nakon pada zastavice.Ovo znači da  dodavanje dva minuta protivniku nije obligatorno, nego fakultativno.

             Mislim da protivniku treba dodati dva minuta samo ukoliko i njemu preti cajtnot, pa je on ovom reklamacijom dekoncentrisan.Ukoliko ima dovoljno uštedjenog vremena, dodavanja nova dva minuta je necelishodno i nepotrebno.

             Alineja c) kaže da će u slučaju odbijanja zahteva protivnik dobiti dva dodatna minuta. Ova obaveza je za sudije obligatorne prirode i tu nema dileme.Sudija mora dodati dva minuta protivniku.

             U alineji d) se kaže da je odluka sudije za slučajeve pod a,b i c konačna.To drugim rečima znači da na odluku sudije žalba nije dozvoljena.

         "Odluka sudije je konačna u odnosu na 10.2 a,b,c.(The decision of the arbiter shall be final relating to 10.2.a,b,c.)

                   Postavlja se pitanje šta će se dogoditi, kada na turniru postoji glavni sudija i njegovi zamenici, koji sude u odredjenim sektorima.Da li glavni sudija ima pravo mešanja u odluku sudije odredjenog sektora u primeni člana 10.2. Pravila ? Drugim rečima, ima li pravo glavni sudija preinačiti odluku svoga zamenika, koji je neposredno doneo odluku u spornoj situaciji ?

                   Sudija koji sudi odredjeni broj partija(u zoni,sektoru, delu ili već kako se to zove)je taj koji prati tok od početka partije do sporne situacije.S toga, smatramo, ima najbolji uvid i, sasvim sigurno, može doneti najbolju odluku !

                   Naš stav je da je njegova odluka konačna !!

                   Za ovakav stav imamo dva bitna razloga :

1.      Apsurdno bi bilo da neko ko nije bio ni blizu, preinačava odluku uredujućeg(termin pozajmljen iz pravosudja) sudije.Ovo nije rukomet gde dvojica sudija sude, ali obojica stalno kontrolišu CEO teren .

2.      Intencija zakonodavca(organ koji je Pravila usvojio)je bila da na odluku sudije nema žalbe i tako je propisano-odluka je konačna !Ako bi glavni sudija imao pravo da menja odluku svoga kolege iz sektora, onda bi na mala vrata bila uvedena dvostepenost.

      A, to se nije želelo !!

     Po našem mišljenju glavni sudija je samo "primus inter pares"(prvi medju jednakima).

              U ovom članu zanimljiv je stav 3., koji kaže da ako su obe zastavice pale, a nemoguće je utvrditi koja je prva pala, partija je remi.

               Ovo znači da sudija treba i ima obavezu, da ako je moguće utvrdi, koja je zastavica prva pala i, naravno, ako to utvrdi proglasi partiju izgubljenom za igrača čija je zastavica prva pala.To znači da je utvrdjivanje pada zastavica moguće pomoću sata ili nepristrasnim svedocima ili na bilo koji drugi objektivan način.Tek ako je nemoguće utvrditi koja je zastavica prva pala, sudija proglašava  remi.    

                     Dakle, kada igrač pozove sudiju tražeći remi, sudija će :

1.videti da li je igrač, koji zahteva remi, zaustavio sat(što znači da ne teče vreme ni jednom akteru), i  da li mu je na satu preostalo manje od dva minuta

(ako sat nije zaustavljen, ili ako na satu ima više od dva minuta preostalog vremena za razmišljanje, zahtev se odmah odbija, a protivnik dobija dodatna dva minuta za razmišljanje)

2.ako se igrač nije odmah izjasnio po kom osnovu zahteva remi, tražiće da se o tome izjasni,

3.nakon izjašnjenja o osnovu zahteva, videće da li je zahtev osnovan, a zatim :

a)ako je zahtev osnovan, odmah će proglasiti remi,

b)ako nije siguram, odložiće odluku,

c)ako je zahtev neosnovan, odbiće zahtev i protivniku dodati dva minuta za razmišljanje.

Vidjeno na šahovskoj pozornici.....

              1.Jedan od poznatih evropskih sudija(o ovome je bilo reči i na Internetu)je imao sledeći slučaj: beli ima kralja i topa, a crni samo kralja.

Reč je o igri izmedju dvojice poznatih igrača i pošto crni nije predao, beli ga je zauzvrat šahirajući prošetao dva puta od ugla do ugla, ne matirajući ga.

Tada se crni setio i pozvao sudiju reklamirajući remi zbog, kako bi to rukometaši rekli "pasivne"igre.

Sudija je videći da je bilo mnogo nepotrebnih šahova i šetnji odlučio : REMI !

               Bez obzira, što se radi o jednom od najpoznatijih sudija u svetu, smatramo da je pogrešio !

               Kao prvo, crni je trebalo da preda partiju, ako ne pre, ono kada je ostao samo sa kraljem protiv kralja i topa(i sa manje od dva minuta vremena, inače ne bi mogao tražiti    remi ).Pošto to nije uradio, beli ga je nepotrebno šahirao, valjda da mu se revanšira.I on, beli, je pogrešio.

                Zbog toga je sudija morao posegnuti za odredbama člana 12.1 koji kaže da "Igračima nije dozvoljeno da preduzimaju bilo šta što bi ugrozilo ugled šahovske partije ", a potom po članu13.4 izreći jednu od kazni.Mislimo da bi bilo uputno proglasiti partiju izgubljenom za obojicu igrača !!

                2. U Medjuopštinskoj ligi Subotica u jednom meču namestila se sledeća pozicija:
beli Kc4, Tb7 i pešaci h7, g6 (4 figure) crni: Kh8 i Td4. (2 figure).

                 Kao sto se vidi crni kralj je u patu i vodja crnih figura žrtvuje svoju jedinu pokretnu figuru-topa. Beli to izbegava i beži po čitavoj tabli, ali ne gleda na sat, iako su oba igrača u cajtnotu, pri čemu je beli ispod DVA minuta.  Kapiten domacih (beli-jaca strana) je, shvativši opasnost, intervenisao kod sudije tražeči da ovaj proglasi  remi. Medjutim, beli se zaneo u pokušaju da izbegne večiti šah ili pat i dozvolio je  da mu zastavica padne.

               Sudija je tada proglasio - REMI !!

               Zaista, nije jasno kako i na osnovu čega je sudija doneo takvu odluku. Igrač je taj koji nudi remi protivniku, koji od sudije traži da proglasi remi ili bilo koji drugi zahtev u vezi sa partijom. Kapiten nije ovlašten da traži proglašenje remija u partiji i sudijina odluka je potpuno pogrešna.

                Igrač- vodja belih figura je mogao odmah prihvatiti šahiranje kao remi ponudu, mogao je i od sudije tražiti remi, jer je imao manje od DVA minuta na satu, a partiju nije mogao dobiti. Bez obzira što je crni šahirajući belog konkludentnom radnjom pokazao da želi remi, to nije izjavio, verovatno, videći da belom vreme neumitno curi.

                Kada je belom pala zastavica, sudija je MORAO konstatovati pobedu crnog. Naime, niko od igrača nije od sudije ništa tražio, niti reklamirao po bilo kom osnovu i tu je zastavica belog presudila.  

                 I sada na kraju da rezimiramo :

1.beli je mogao odmah, videći da je pat ili večiti šah neizbežan, ponuditi remi, a u slučaju odbijanja, odmah pozvati sudiju da konstatuje remi, ili
2. mogao je od sudije tražiti remi, jer je imao vreme ispod DVA minuta
3.crni je nekorektno šahirao videći da se beli muči da izbegne remi i da mu vreme ističe
(primer igre na protivničko vreme, iako on objektivno partiju ne može dobiti),
4.sudija je napravio najveću grešku proglasivši remi, koji niko od igrača prethodno nije zahtevao, a nakon što je partija završena padom zastavice belog(nema uticaja zahtev kapitena ekipe).

               Zbog ovih ovlašćenja, koje sudije imaju po članu 10. lično se zalažem da ubuduće kandidati za zvanje međunarodnog sudije, moraju imati respektabilniju šahovsku titulu. Naš stav je da bi medjunarodni sudija(naravno i sudija FIDE)trebalo da bude najmanje FIDE majstor.

                        I na kraju jedno važno upozorenje :

        Ovaj član se ne primenjuje u igri sa elektronskim časovnicima, koji nakon svakog odigranog poteza igraču daju određenu vremensku bonifikaciju(najčešće je to 30 sekundi, ali može biti i  drugačije, ali ne i manje).

                                                                     (Ovaj tekst je iz autorove knjige
                                                                                     Komentar Pravila šaha,
                                                                                     II izdanje,2003.g., prilagodjen za
                                                                                     ovu priliku i ovo mesto)

                                                                                        Mihajlo  Savić