Ekipno zakašnjenje

           Jedna interesantna situacija dogodila mi se na Kupu šampiona, u Kaliteii, u Grčkoj, krajem septembra 2002.. Da se nije igralo na DGT satovima, primer koji želim da navedem bio bi lako rešiv i za polaznike seminara za klupskog sudiju. A pitanje je sledeće: šta se dešava kada jedna ili obe ekipe kasne? Da se igralo na mehaničkim satovima, poput Insinih, bilo bi veoma prosto: ekipi koja kasni, odnosno nema polovinu igrača od ukupnog broja tabli, uključuju se časovnici, bez obzira ko vodi bele figure ( na pojedinačnim takmičenjima, od nedavno, pravilo je da se u vreme koje je odredjeno za početak kola, odnosno kada sudija da znak za start odnosnog kola na turniru, UKLJUČI  ČASOVNIK BELOG), uključujemo časovnike . Tek  kada se pojavi polovina igrača, ekipe koja kasni, meč može da počne, i startujemo časovnike igračima koji vode bele figure. Regulisanje vremena na mehaničkim časovnicima je veoma prosto.Ukoliko kasne obe ekipe, vreme se deli. Medjutim, meč koji sam sudio na Kupu šampiona, izmedju domaćina turnira, Šahovske akademije severne Grčke, i jedne od tri ekipe iz Izraela, mislim da je to bio tim Hapoela, je imao interesantnu predigru. Pre početka kola pala je jaka kiša , a s obzirom da su ekipe bile smeštene u različitim hotelima, došlo je do kašnjenja velikog broja igrača. Glavni sudija turnira, g-din De Rider, Belgijanac, je dao znak da kolo može da počne,  ali ekipa iz Grčke je imala svega 2 prisutna igrača, a kako se meč igrao na 6 tabli, neophodni minimum je bio 3. Zato sam uključio časovnike Grcima, bez obzira što ni Izraelci nisu bili kompletni, ali imali su 4 igrača, što je dovoljno da počnu meč. S obzirom da je pljusak potrajao, tek posle nekoliko minuta Grci su se kompletirali. Da su bili mehanički satovi, problem bi bio rešen običnim pokretanjem časovnika vodje belih figura, medjutim, s obzirom da digitalni časovnici imaju programirano i vreme i broj poteza, morao sam da ponovo podesim časovnike ekipe koja kasni, ali samo na tablama gde su imali crne figure. Kod igrača ekipe koja kasni, a koji imaju bele figure partija je normalno nastavljena, ali " crnci" ekipe koja kasni bi, da nisam reprogramirao broj poteza, doživeli da im zastavica padne u 39 potezu. Znači, ono što sudije koje nemaju iskustva sa digitalnim - " Fišerovim" časovnicima treba da zapamte je sledeće : kod ekipnog meča, ukoliko obe ekipe nisu kompletne vreme se deli i vodi se računa da broj programiranih poteza , pre svega za prvu seansu , bude nepromenjen, obi~no je to 40 poteza; kada se desi da jedna ekipa kasni, onda puštamo u pogon sve časovnike ekipe koja kasni , a kada se ta ekipa kompletira, ili barem sakupi neophodnih 50% igrača u odnosu na broj tabli, reprogramiramo časovnike igrača ekipe koja kasni, a koji vode crne figure. Naravno, vodimo računa da im oduzmemo onoliko minuta koliko su zakasnili, a da broj poteza bude kako je to turnirskim pravilnikom predvidjeno za prvu seansu. Da mnogi od šahovskih propisa ili pravila nisu baš najbolji, i da mi sudije moramo često da ih se pridržavamo i ako duboko u sebi verujemo da je drugačija odluka šahovski i moralno ispravnija, dokazao je baš taj meč izmedju Grka i Izraelaca. Naime, na drugoj tabli za Grke nastupao je vm Slavoljub Marjanović, Nišlija, moj nekadašnji trener,  dugogodišnji reprezentativac Jugoslavije, trenutno u Solunu, kao trener Grčke reprezentacije, koji je prvi od svih takmičara  došao na meč. Mladi izraelski velemajstor Gerštajn je kasnio na meč nekoliko minuta, ali je s obzirom na to da Grci nisu bili kompletni, čak bio u prednosti od nekoliko minuta, u odnosnu na svog protivnika, koji je sav pokisao, ipak stigao na vreme na partiju, kako i dolikuje velemajstorima starog kova i velikom profesionalcu, kakav je popularni Marjanko. Čak je Izraelac imao sreće u toj partiji, koju je dobio totalno izgubljen, i još na kraju turnira dobio nagradu za sjajan rezultat na drugoj tabli. 

Niš, 06.01.2003.g.                                    fm Dragan Živić,medjunarodni sudija